Добродошли у свет наставника природних наука!

У суботу, 10. октобра је наша група у друштву ученика из ОШ „Светозар Марковић Тоза“ из Елемира, обишла излетиште „Бабатово“, део заштићеног подручја „Ритови доњег Потисја“ и Специјални резерват природе „Окањ бара“.

Учесници су могли да виде и препознају велики број домаћих, али и интродукованих, инвазивних биљних врста, као и трагове присуства типичних животињских врста за то подручје. Било је уочљиво колико су градска деца стекла искуство на терену и знање о различитим биљкама и колико деца са тог подручја имају и школског и искуственог знања о својој околини.

Процес учења и сарадње одвијао се у изузетно ведрој и активној атмосфери.

Мира Дроњак је одржала предавање о карактеристикама Специјалног резервата природе „Ритови доњег Потисја“ и правилима понашања која важе у њему.

Наставник биологије у елемирској школи, Драган Момиров, нас је зналачки водио тереном поред Тисе и значајно допринео остварењу циља нашег пројекта.

На Окањ бари нас је дочекао Милош Бибин, потпредседник ИО удружења, представио нам Специјални резерват природе и поделио лифлет са основним подацима подручја.

Наставницу Љиљау Јанку сада већ држимо као члана пројектног тима и захваљујемо јој се још једном на неуморном учешћу у свом нашим активностима.

Ово је био последњи терен за ову сезону. Следи сакупљање материјала које израђују учесници – мапа присуства инвазивних врста у местима које смо обишли и састављање промотивно – информативног видео материјала уместо презентација у затвореним просторима. Тако се усклађујемо са епидемиолошком ситуацијом, а могуће је да ће се тако наша порука и чути даље.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У суботу, 3. октобра наша група се упутила у Тараш да заједно са ученицима ОШ „Светозар Марковић – Тоза“ из тог села, обиђе улице, винограде и долму на Тиси.

Поред препознавања и пописивања биљних врста, зрењанински учесници су имали прилику да виде и превоз људи и возила скелом преко Тисе. Тарашки учесници су добили задатак да наставе са мапирањем инвазивних врста у свом месту и околини.

Разматрани су и проблеми дивљих депонија и запуштене долме. Било је занимљиво учествовати у разговору у којем се преплитало искуство учесника који су у пројекту од прошле године и који су у његовом оквиру обишли многе терене и искуство учесника којима је терен на којем смо се нашли познат од најранијег детињства.

Захваљујемо се Весни Остојић и Душану Лисици што су нам окупили ученике своје школе и показали нам терен који ће у великој мери допринети остваривању циља пројекта, и на гостопримству које су нам показали у својој школи.

Хвала и Нађи Вуксановић и њеној наставници Љиљани Јанку из ОШ „Петар Петровић Његош“ на беспрекорном учешћу у активностима и предивним фотографијама са овог терена.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У суботу, 19. септембра 2020. године Зрењанинска група НПН је била поново на терену Ботоша. Овога пута се зрењанинским учесницима пројекта придружила група из ОШ „1. октобар“ из Ботоша са својом наставницом биологије.

На њиви су присуствовали берби кукуруза. Јак утисак је оставила снага и брујање комбајна и силовити млаз зрна кукуруза при утовару у приколицу. Полазници пројекта су били у прилици да разговарају и са радницима који обављају тај посао.

Милена Дивљаков и Милена Ћоровић, обе ученице осмог разреда ОШ „2. октобар“ Зрењанин, направиле су интервју са пољопривредним произвођачем Градимиром Поповим – Ронђом о проблему борбе са дивљим сирком који су учесници видели на њивама и поред пута. Добијен је низ практичних информација о томе како земљорадници излазе на крај са овом инвазивном биљном врстом и какав је њен негативни економски учинак.

Експедиција је настављена дуж канала ДТД и Старог Тамиша. Поред препознавања биљних врста присутних на том терену, учесници су на прашњавом путу и поред њега уочавали и трагове присуства животиња, као и лабудове, корморане и друге птице настањене на том подручју.

Уочена је снажна вршњачка интеракција и размена знања. Посебно су се истакли Жарко – Жаре Сремац из Ботоша, ученик седмог разреда који је показао велико познавање пољопривредних машина и радова, терена који смо обилазили и присутног живог света, и Жарко Петров, ученик осмог разреда из ОШ “Жарко Зрењанин“ из Зрењанина по препознавању и тумачењу трагова присуства животиња на терену.

Захваљујемо се Миши Брацићу, нашем колеги и несебичном сараднику што нам је омогућио да присуствујемо пољопривредним радовима и разговарамо са ратарима.

Хвала наставници биологије из ОШ „1. октобар“ Ботош, Жељки Томашев, што је окупила децу и наставиће са њима да ради на мапирању присуства инвазивних врста у селу.

И нашој Љиљани Јанку, наставници биологије у ОШ „Петар Петровић Његош“ што је и овога пута била уз своје ученике и од велике помоћи при реализацији активности.

Током протекле недеље одржали смо „Zoom“ састанак са екипом из Зрењанина и са екипом из Меленаца. Упознали смо учеснике шта је циљ пројекта, како ћемо радити и шта ћемо радити. Одржали смо кратко предавање о инвазивним врстама биљака. 

Први теренски рад био је у Меленцима, у парку Бање Русанде, оближњем атару и оближњим улицама. Полазници су се упознали са биљним врстама тог терена, видели и „окусили“ сасушено дно језера Русанда и имали обуку у препознавању и мапирању  инвазивних биљних врста у парку, атару и улицама насеља.

Задатак за учеснике пројекта из Меленаца је да по групама мапирају присуство инвазивних врста у свом месту, што ће бити прилог овом пројекту и део завршне пезентације.

Захваљујемо колегиници Љиљани Јанку, наставници биологије из ОШ „Петар Петровић Његош“ из Зрењанина,  која, као и сваке године, прати и подржава своје ученике у нашем пројекту.

Захваљујемо се и наставници биологије из ОШ „Др Бошко Вребалов“ из Меленаца што нам је окупила децу, своје ученике, и бринула се о њима током теренске активности у Меленцима.

Младом Горану Бошњаку из Меленаца се захваљујемо што је фотографисао активности и приложио нам фотографије које смо искористили за овај прилог, а биће нам од значаја и за друге потребе пројекта.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Ове године, у измењеним околностима због епидемиолошке ситуације, уз подршку Министарства заштите животне средине, настављамо са пројектом „Наша природа – наша одговорност“.

Детаљније о пројекту „Наша природа – наша одговорност 2020“:

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Сензибилисање локалне заједнице за проблем инвазивних врста у локалној средини кроз подизање нивоа знања деце и одраслих о инвазивним врстама биљака, њиховом утицају на аутохтоне врсте и значају спречавања њиховог ширења и очувања биодиверзитета.
УЧЕСНИЦИ ПРОЈЕКТА: Ученици основих школа у Зрењанину, Тарашу, Елемиру, Меленцима и Ботошу, узраста претежно 6. и 7. разреда.

АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА:

Радионице и обуке – у складу са епидемиолошком ситуацијом биће спроведене преко платформе за учење на даљину.

Теренске вежбе у насељеном месту у којем ученици живе и његовој околини. Теренске вежбе ће се такође спроводити уз мере безбедности – у мањим групама, уз ношење маски и коришћење дезинфекционих средстава.

Промотивне активности ће се такође одвијати преко интернета и чиниће их снимци претходних активности и снимци предавања.

Стари полазници из зрењанинских школа биће ментори новим полазницима. Очекујемо да ћемо на крају пројекта допунити мапе присуства инвазивних врста биљака у Зрењанину и околини, проширити их мапама Меленаца, Тараша, Ботоша и Елемира и створити ширу мрежу познавалаца и активиста у области сузбијања инвазивних врста биљака у нашем крају, 

ТРАЈАЊЕ ПРОЈЕКТА ЗА УЧЕСНИКЕ: Од септембра до новембра 2020. године.
ПРВИ „ZOOM“ САСТАНАК и уводна радионица за полазнике планирани су за почетак септембра.

Као и обично, све активности и информације о пројекту објавићемо овде.

„Сви знамо да је наша Планета угрожена. Шума је све мање, било због превелике сече или због шумских пожара. Последице су видљиве на сваком кораку. Знајући не можемо да спречимо катастрофе које се дешавају широм света, одлучили смо да урадимо оно што можемо: да заједно са истомишљеницима засадимо милион стабала. За сада.“

ОПШИРНИЈЕ О АКЦИЈИ И НАЧИНУ ПРИЈАВЉИВАЊА ЗА БЕСПЛАТНЕ САДНИЦЕ

За више информација кликните на слику.

Ова два снимка су направљена код Банатског Деспотовца, код рибњака на мртваји реке Тамиш. Природа је лепа има доста разних птица (ласта, мала бела чапља, велика бела чапља, роде, утва, дивље патке, лабудови, чворци …). На снимку се види породица лабудова са седам малих лабудића. На рибњаку се виде и мањи базени на којима рибе понекад искачу.

Павле Паунов је ученик 6. разреда ОШ „Петар Петровић Његош“, а снимак нам је послала његова наставница биологије, и наша дугогодишња сарадница, Љиљана Јанку.

Sve je fizika

    Fotoni su paketi ili kvanti energije koji nastaju u svetlosnim izvorima. Kakvi će fotoni nastati u nekom izvoru zavisi od njegove raspoložive energije i fizičkih procesa koji se dešavaju u njemu. Radio fotoni nastaju u telima manje energije dok X i gama fotoni nastaju u telima visoke energije i vrlo burnih procesa. Fotoni se istovremeno ponašaju i kao čestice i kao talasi. Svaki foton putuje kao sinhronizovana oscilacija električnog  i magnetnog polja pa se zbog toga kaže da je svetlost elektromagnetni talas. Oni nemaju masu.  Razlikuju se po talasnoj dužini, broju oscilacija u jedinici vremena ili frekvenciji i po količini energije. Zajednička im je brzina od 300 000km/s.
     Sve vrste fotona čine veoma bogat elektromagnetni spektar koji se sastoji od: radio, mikrotalasnih, infracrvenih, optičkih (“vidljivih”), ultraljubičastih,  X i gama fotona. Radio i mikrotalasne  fotone detektuju antene radio prijemnika. Naše telo ne reaguje na njih. Infracrveni fotoni nam…

View original post 378 more words

Sve je fizika

 …jedan gorostas kroz puste međuprostore vekova dovikuje drugome,
te se – nenarušavan od strane obesnih i bučnih patuljaka što puze ispod njih
– sublimni razgovor duhova nastavlja…
Fridrih Niče – Filozofija u tragičnom razdoblju Grka

   

    Od Međunarodne godini svetlosti, 2015. i Međunarodnog dana svetlosti od 2018. sa UNESCO-om na čelu određenim programima promovisano je bolje javno i političko razumevanje uloge svetlosti u savremenom svetu, a takođe i slavili pažnje vredni naučnici i njihova naučna dostignuća iz oblasti svetlosti, od prvih proučavanja pre 1000 godina do komunikacije koju danas koristimo u formi interneta.

    Oni su svojim dostignućima utrli put čovečanstvu u razumevanju i korišćenju svetlosti.

  228874_10150291552169901_291637344900_7557154_60649_haithamIbn el Haitam- Osnovi moderne optike – 1015.
 
   Arapski naučnik, fizičar, matematičar, astronom i filozof. Smatra se ocem moderne optike. Svoja zapažanja i otkrića  koja je postigao u proučavanju svetlosti zabeležio je pre 1000 godina u knjizi…

View original post 470 more words

Облак ознака

%d bloggers like this: